Aleksandar Borodin

    Aleksandar Borodin je bio vanbračni sin gruzijskog kneza Luke Stepanoviča Gedianova (1772-1840) i njegove 24-godišnje metrese Avdotije Konstantinovne Antonove. Pošto je knez bio oženjen, dete je registrovano kao sin njegovog sluge Porfirija Borodina. Kratko pre smrti, Luka je priznao svog vanbračnog sina.
    Borodin je odrastao uz majku u Sankt Peterburgu. Bio je talentovan za jezike, svirao je klavir, flautu, i violončelo. Godine 1863, oženio se Jekaterinom Protopopovom, briljantnom mladom pijanistkinjom. Upoznali su se i verili na putovanju u Nemačkoj. Imali su tri ćerke.
    Svetsku slavu Borodin je postigao svojim kompozitorskim radom. Do danas ostaje zagonetka kako je stizao da se bavi muzikom pored svog obimnog akademskog rada. Tokom 1864. upoznao se sa Milij Balakirjevom, i preko njega upoznao Cezara Kjuja, Modesta Musorgskog i Nikolaja Rimski-Korsakova. Na ovaj način je stvorena ruska romantičarsko muzička elita, kasnije nazvana „Moćna petorica“.
     Godine 1869, izvedena je Borodinova prva simfonija. Dirigovao je Balakirjev. Iste godine Borodin je počeo da komponuje svoju herojsku operu „Knez Igor“, u kojoj su čuvene „Polovecke igre“. Ovo delo, koje se najčešće smatra njegovim najznačajnijim, nije stigao da završi. Operu je kasnije dovršio i orkestrirao Aleksandar Glazunov i Nikolaj Rimski-Korsakov. Nedovršena je ostala i treća simfonija, koju je dovršio Glazunov.
     Premijera njegove druge simfonije je protekla nezapaženo, dok Franc List nije 1880. organizovao ponovno izvođenje u Nemačkoj. Tada je Borodin postao poznat izvan Rusije. Borodin je za muziku govorio da je: „Razonoda, odmor od ozbiljnijih poslova“, pri čemu je mislio na svoj naučni rad. Njegova muzika je kasnije prilagođena za mjuzikl u SAD. Izvodili su je, između ostalih, Toni Benet i Bing Krozbi.